Pokret za slobodnu Srbiju

Насиље због „Параде поноса“ тек увод у веће немире

dverisrpske | 13 Октобар, 2010 14:52

Социолози: Насиље због „Параде поноса“ тек увод у веће немире

Вандализам и насиље око 6.000 хулигана на дан „Параде поноса“ само су увод у нове демонстрације и разарања, сматрају познати српски социолози.

Србија ће тек да пламти!

Милан Николић, директор Центра за проучавање алтернатива, такође опомиње да велико незадовољство народа може да доведе до појаве грчког сценарија код нас.

 -У народу влада велико социјално и економско незадовољство!

Плате су мање него икада, а сиромашних има све више.

У Србији је данас скоро подједнак број запослених и незапослених - објашњава Николић.

Насилни сценарио неће одговарати влади Мирка Цветковића јер се побринула да „Парада поноса“ буде одржана због притисака из Брисела, а онда је у свет послата слика која нам неће помоћи у добијању кандидатуре за чланство у ЕУ.

Известилац Европског парламента за Србију Јелко Кацин оценио је да је послата лоша порука, која може негативно да утиче на одлуку Холандије о даљем напретку Србије на путу ка ЕУ.

Дарко Трифуновић, професор Факултета безбедности, каже да је организатор највећи кривац за прекјучерашње нереде.

-Видели смо да је министар Светозар Чиплић отворио ту манифестацију, што значи да је власт организовала геј параду.

Нереди су само увод у веће социјалне немире, а паљење седишта ДС-а носи поруку - каже Трифуновић.

Он тврди да је полиција имала процену да ће да дође до насиља.

-Манифестација је могла да се дислоцира из центра града, рецимо на Ушће, где не би страдале радње и лакше би се контролисала маса.

Ако су геј организације инсистирале да буду у центру града, требало је да ангажују приватне агенције за обезбеђење лица и објеката.

Ако неко нешто организује, мора и да плати.

Полиција има контакте и с навијачима и с вођама десничарских организација и могли су да „нађу неки компромис“.

Неко у власти је ово хтео да би скренуо пажњу с правих проблема, а то је што људи једва преживљавају - каже Трифуновић, који је био ангажован за безбедносне процене на Олимпијади у Пекингу и Мондијалу у Јужној Африци.

Да је полиција могла да делује превентивно показује и случај вође „Образа“ Младена Обрадовића, код кога је пронађен списак организатора демонстрација.

Пропуст је то што је ухапшен тек када је све било организовано, а не пре тога.

Члан редакције „Двери српске“ Владан Глишић подсећа да је та организација дан раније позвала власт да откаже „Параду поноса“.

 -Сигнализирали смо да то неће моћи да се контролише и због тога је режим највише крив.

Беда овог режима је то што организовање ове параде уопште није формални услов за улазак у ЕУ, већ хир геј лобија у Бриселу који ми беспоговорно испуњавамо - каже Глишић.

Американци хвале власти у Београду! Амбасада САД у Београду саопштила је да поздравља „професионализам и уздржаност коју су МУП, полицијске службе и градске власти показале 10. октобра омогућавајући да учесници ‚Параде поноса‘ буду потпуно безбедни током догађаја“.

 -Снажно осуђујемо све насилничке акције почињене по читавом граду и позивамо да се починиоци приведу правди.

 Учесници „Параде поноса“ уживају иста права изражавања, окупљања и слободе од било какве дискриминације као и сви други грађани Србије и охрабрени смо чињеницом да им је омогућено да уживају та права - саопштила је Амбасада САД.

Генерална | Пермалинк | Додај коментар | Трекбекови (0)

Парада поноса више повод него узрок демонстрација

dverisrpske | 13 Октобар, 2010 14:12

Парада поноса више повод него узрок демонстрација

Изјава, да ће Србија обезбедити остваривање људских права за све грађане без обзира на њихову различитост, није спорна јер је гарантована чланом 22. Устава.

Пре неки дан су заиста чињена дела која су прекршајно и/или кривично санкционисана, као што су била санкционисана и дешавања Петог октобра 2000. године.

Држава заиста може предузети драстичне мере против демонстраната како је јуче запретио Слободан Хомен, државни секретар у Министарству правде.

Посебно, након речи, да су јучерашња догађања напад на државу.

Какве мере ће бити предузете зависи од тога да ли се жели уклонити узрок или последица, односно, да ли се желе испунити обећања дата од 5. 10. 2000. године до данас.

Чак и ако се жели примена драстичних казни, суд ће приликом изрицања казни морати да утврђује олакшавајуће или отежавајуће околности, посебно јер се ради о лицима старости од 15-20 година.

Не треба заборавити да су скоро сви изгредници рођени у тренутку распада СФРЈ и да су детињство провели у десетогодишњој међународној сатанизацији и изолацији Србије.

У таквој ситуацији, да би својој деци обезбедили бољу будућност, а „полазећи од обећања Хомена и других функционера Отпора, Коалиције заједно итд., родитељи демонстраната побунили су се петог октобра 2000. године.

Том приликом разрушили су Београд, запалили су Народну Скупштину и РТС како би партијски функционери ДС-а и других странака, преко кризних штабова заузели НБЈ, Царину и сва предузећа у Србији.

Том приликом учесницима демонстрација обећана је светлија будућност, гарантовано је испуњење „Уговора са народном“, обећано је скоро чланство у ЕУ ( најкасније до 2006 год. ), обећана је већа запосленост, бољи стандард и сл.

Грађани су поверовали да ће нова власт, пре изједначавања веза лица истог пола са браком мушкарца и жене, остварити основна људска права из члана 60. Устава – а то је право на рад.

 Том приликом, својој малој деци, односно „хулиганима“ и изгредницима, коју су управо тог октобра 2000. године водили у обданиште или уписивали у први разред основне школе, објашњавали су своју борбу жељом да управо они живе боље.

Сада, десет година касније, ако изузмемо припаднике власти, родитељи су отпуштени, деца су завршила средњу школу, немају нити ће икада имати запослење и једина гарантована будућност им је дрога, алкохол, кладионице, тумарање и окупљање на улицама, стадионима и сл.

У ситуацији безнађа и изневерених очекивања, након десет година, власт примењује драстичне репресивне мере према тој деци и то под притиском из иностранства јер жели да насилно промени менталитет народа и да примени права забрањена Уставом и Законом о породичним односима у Србији, а то је изједначавање веза лица истог пола са браком мушкарца и жена.

Бес, безизлазност, прихватања одговорности за геноцид, прихватање одвајања дела територије, свакодневне уцене и понижавања из иностранства, енормно богаћење појединаца и сл. вероватни су узрок јучерашњих догађања, а Парада поноса, утакмица, „Урош“ и сл. само су поводи за изливање тог беса.

Није тешко износити салве допунских оптужби на рачун демонстраната: да су били пијани, да су били дрогирани, да су чак и пуцали на зграду ДС у којој се налазила трудница, да су уништили мамограф са натписом Б92 и сл.

Овакве оптужбе и претње драстичним казнама, посебно од стране оних који су уз помоћ страних земаља организовали „пети октобар“ и који већ десет година несметано владају Србијом, тешко да ће уклонити узроке незадовољства, посебно у предизборној кампањи која је почела уз помоћ кордона полиције.

Недељна „Парада поноса“, која је више повод него узрок демонстрација, више је била у функцији бољег позиционирања како би се вршио притисак да се измене прописи у циљу изједначавања веза лица истог пола са браком мушкарца и жене.

Сада већ као професионалци и дугогодишњи политичари, знали сте или сте могли знати, да ће одобравање јучерашње Параде угрозити јавни ред и мир и на тај начин прихватили сте ризик и одговорност за настале последице.

Генерална | Пермалинк | Коментари (1) | Трекбекови (0)

Када те ФАШИСТИ називају фашистом

dverisrpske | 13 Октобар, 2010 10:23

Када те ФАШИСТИ називају фашистом

„Солидарношћу против фашизма“ писало је 10.10.2010. на транспаренту у парку у облику кукастог крста.

Можда га је носио баш Франк фан Дален, холандски педофил и подвођач деце, монструм оптужен да је „16-минус“ чамце са малолетницима, који захваљујући њему учествују у амстердамским геј-флотилама, користио као „самопослуге“ за задовољавање својих под-животињских нагона.

Јер, он је био један од промотера, један од почасних гостију којима се недељна парада обешчашћивања Београда поносила.

 „Доле фашисти“ скандирано је из парка Мањеж, под заштитом вишеструких прстенова српске полиције, коју плаћамо, очигледно, да брани увезену педофилију, а не Косово, или бар децу од дроге на београдским улицама.

 „Солидарност против фашиста“ је међу првима пружио Министар одбране, избијајући накратко из кабинета НАТО-„пацифиста“ који, разарајући Ирак и Авганистан, не знају којој земљи следећој да посвете своју пуну хуманистичку нежност. Заједно са америчком амбасадорком, савезницом шиптарских нарко-демократа, људских праваша и поборника слободне трговине људским органима.

 Пита се београдски градоначелник, да ли родитељи деце која се туку са специјалцима – који штите холандске педофиле и пљување по народу који је крв пропљувао против германског и англо-америчког фашизма у прошлом и овом веку – да ли ти родитељи знају где су им деца тог дана. То би требало да буде прекор. Можда су и знали и, између два зла, бирали оно мање, где им се деца данас боре против фан Далена, да њему и сличнима сутра и она не би служила као „самопослуга“, као „европски“ данак у крви и дечијим душама.

 Знали су тачно кога су довели у град, да га обешчашћују и још пљују по његовим житељима.

 И штитили су га.

С ким си, онакав си.

И ко зна колико их је ту још било са фан Даленовим склоностима.

Да ли их они који су га позвали, који су, попут Министра за људска права, били обавештени још пре параде о томе ко је фан Дален, не деле? Нека докажу – исто онако као што Србија треба да докаже да се Ратко Младић у њој не крије.

И да питамо Елиота Неса-приправника, Тому Зорића, пошто прети малолетницима који бране Београд од педофила казнама од 8 година затвора, да питамо Хомена који, у стилу Хомеинија, прети „језивом“ реакцијом државе – колика је казна за промовисање холандских педофила и њихових вредности по Србији?

Ако присуство фан Далена не вређа јавни морал и ствара основу за забрану параде, онако како су на основу Устава Србије (којег, узгред, председник Србије крши сваког секунда сваког дана) то тражиле Двери, да ли онда ишта може да га вређа?

Или је то заправо та кључна „европска вредност“ коју желе да нам свима продају, кријући се иза претприступних фондова?

Да јавни морал уопште не постоји, да нема црвене линије испод које је нешто, попут уништавања дечијих душа, неприхватљиво?

Сазнаћемо.

Ничија није горела до зоре.

Чак ни документација Демократске странке.

Каже председник Србије да је напад на полицију напад на државу.

А шта је онда „поносни“ транспарент на којем пише „Смрт држави“?

Било би ненормално да је 10.10.2010. Београд остао тих и равнодушан на оно што му се сервирало.

И то, према најавама – тек као предјело.

Питају се – откуд толика мржња и бес на улицама. Питају се они који штите педофиле а забрањују скупове Срба у Новом Пазару истог дана. Питају се, а знају.

Генерална | Пермалинк | Додај коментар | Трекбекови (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb