Pokret za slobodnu Srbiju

VREME ZA REVOLUCIJU I PROMENE JE SAD!

Demokratija u Srbiji je mrtva.

Vlast je izgubila i poslednju trunku kredibiliteta kapitulacijom u Briselu i Vašingtonu i sada nas indirektno uverava da će nam gej parada obezbediti bolji životni standard "Duh otpora prema vlasti je toliko dragocen u određenim prilikama, da želim da se uvek održi u životu.

Svakoj generaciji je potrebna revolucija!"

Ovo nisu reči nekog srpskog "autsajdera" ili lidera nekih od opozicionih pokreta u Srbiji, već citati trećeg američkog predsednika Tomasa Džefersona (1801-1809). Džeferson, koji je napisao Deklaraciju o nezavisnosti SAD, smatrao je da je opštenarodna pobuna radi obuzdavanja ili pak svrgavanja vlasti koja više ne sluša narod - pozitivna stvar.

Recimo, kada je počela revolucija u Francuskoj 1789. godine, Džeferson je, pored toga što je kao tadašnji američki ambasador u Parizu imao bliske kontakte i prijateljstva sa francuskom elitom, podržao revolucionare.

Možda je Džeferson bio najpoznatiji po misli da svi koji su imali vrhovnu vlast, makar ona prvobitno bila u okvirima najboljeg mogućeg sistema upravljanja, vremenom i sporim postupcima, pretvorili su taj sistem u tiraniju.

Građani Srbije bi mogli dosta toga da nauče od Džefersona, pogotovo oni koji se kunu u "prave američke vrednosti", a ni sami ne znaju šta te vrednosti predstavljaju.

SAD i Evropska unija troše milijarde evra godišnje na reklamiranje u medijima sponzorišući šou programe i informativne emisije.

Zanimljivo je da EU treba toliko da se trudi da promoviše nešto što bi građani Srbije automatski trebalo da osete na svojoj koži.

Niko na Zapadu ne troši pare bez očekivanja da dobije veće pare zauzvrat, odnosno, kao što kaže poznata američka izreka: "You've got to spend money to make money".

Neki su mislili da je Zapad došao u Bosnu da pomogne tamošnjem narodu, a onda je Bosna dobila Ustav po kojem guvernera centralne banke postavlja Međunarodni monetarni fond.

Drugi su milili da Zapad zaista želi da pomogne Albancima na Kosmetu, pa je šef UNMIK-a Bernard Kušner pohrlio da oduzme Trepču od Srba, a Amerikanci otvorili bazu Bondstil.

Zatim smo smatrali da je Zapad uložio milione evra da svrgne Miloševića kako bi pomogao Srbima, sve dok Zapad nije naterao novog potpredsednika Vlade Labusa da prihvati osam milijardi evra duga, jer nismo mogli da plaćamo kamate tokom sankcija.

Kad sam čuo da Klintonova u Beogradu opet hoće da nam "pomogne", pao mi je mrak na oči.

MISLITI SVOJOM GLAVOM Znanje je sloboda.

Ono što građani Srbije moraju da urade, sad i odmah, je da se informišu o okolnostima u kojim žive.

Tokom kratke posete Zrenjaninu ovog leta, prišao sam grupici mladih aktivista Liberalno demokratske partije koji su delili neke brošure o EU.

 S obzirom da perfektno govorim engleski, pitao sam ih, sa američkim akcentom, zbog čega su oni za ulazak Srbije u EU (da sam progovorio na srpskom, verovatno se ne bi obazirali na mene).

Jedan momak mi je počeo pričati kako će im EU dati prilike da rade svuda po Evropi.

Upitan da li činjenicu da će Srbija ostati bez Srba smatra korisnom stranom ulaska u EU, odgovorio je da je, zapravo, prava korist u tome da će moći izvoziti svoje proizvode u zapadnu Evropu.

Kada sam mu objasnio, na engleskom, da ni Slovenija ne može da se takmiči sa zapadnom proizvodnjom, pa mora da otvara Merkatore po Balkanu, dok je Srbija rasprodala sve i ostala bez proizvodnje, mladi LDP-ovac se okrenuo ka svom drugu i rekao: "E, Mile, ajd' objasni ovom zašto hoćemo u EU!"

Sreća moja, pa sam ga razumeo, ali žalosno je što ni "politički aktivni" mladi ne znaju zašto misle to što misle.

Zato neka nađu gomilu različitih izvora o određenoj temi i sami formiraju svoje mišljenje.

Ne ono koje žele po svaku cenu da potvrde, već ono koje njima i njihovom društvu donosi istinsku korist.

Zapad aktivno pokušava da uništi veru građana u sopstvene sposobnosti da kroji svoju budućnost.

"Ne možemo mi to sami", "treba nam pomoć" i "EU nema alternativu" su produkti zapadne propagande.

Neki građani Srbije vole za sebe da kažu da su okrenuti Zapadu, da žele da budu "deo Evrope" i da žive "kao ceo svet".

Oni se zovu glasači Demokratske stranke i ostalih stranaka u koaliciji Za evropsku Srbiju ili LDP.

 Ta opredeljenja ih, dakle, navode da se osećaju vrednijim od onih koji nisu hipnotisani blistavom propagandom.

Ti "uzvišeni" Srbi ne shvataju da je prva demokratska vrednost svakog društva poštovanje volje većine.

Oni koji su 5. oktobra 2000. godine protestovali su činili daleko gore stvari od protesta protiv održavanja gej parade, ali i jedni i drugi su branili odluku većine.

Većina je, zapamtimo, protiv trenutne vlasti u Beogradu i tu činjenicu ne mogu izbrisati ni sve emisije B92 i lažne ankete u Srbiji.

Predsednik Socijalističke partije Srbije Dačić je, sećam se, pre poslednjih parlamentarnih izbora vikao kako nikad neće ući u koaliciju sa DS.

Američki ambasador u Beogradu Kamerun Manter zna kako treba sa Dačićem.

 Na kraju, dobili smo koaliciju DS-SPS i vlast koju nismo birali.

Kada je Zapad shvatio da bi im dobro došla još jedna opcija za koaliciju sa DS, stvorili su Srpsku naprednu stranku.

Već mogu da zamislim scenario sledećih izbora: DS opet u manjini, možda im ni SPS nije dovoljan, ali zato je tu SNS. BORBA ZA SLOBODU Demokratija u Srbiji je mrtva.

Vlast je izgubila i poslednju trunku kredibiliteta kapitulacijom u Briselu i Vašingtonu oko Kosmeta i sada nas indirektno uverava da će nam gej parada obezbediti bolji životni standard.

 Prodali su sve, narod nije ništa dobio, a elite i kriminalci su svakim danom sve bogatiji.

 Ponižavaju nas posetama Bajdena, Solane i Klintonove, lažu nas u medijima: prvo da nismo u krizi, a onda da smo izašli iz te krize u kojoj nikad nismo ni bili, krše obećanja o boljem životu dok u skupštinskom restoranu poslanici jedu jela sa roštilja za samo 50 dinara, zadužuju nas međunarodnim finansijskim institucijama do te mere da smo sada više nego duplo zaduženi u odnosu na Titovu Jugoslaviju, ne daju nam slobodne izbore, a sve to uz svesrdnu podršku Zapada i objašnjenje da "proevropska" opcija mora da pobedi, makar i nedemokratskim metodama, i na kraju, što je najgore, ubeđuju nas da im ne možemo ništa.

Toliko su uvereni u svoju moć da bahatost raste svakim trenutkom koji i dalje provode na vlasti.

Vreme za promene je sad!

Ne smemo biti demoralisani, to vlastima ide u prilog.

Ne smemo govoriti "uvek je toga bilo", "svugde je tako", jer čovek mora da teži ka savršenstvu čak i kada zna da ono nije sasvim ostvarivo.

Oni koji vas obeshrabruju da učinite nešto protiv nepravde je isti tip ljudi koji se protivio ustanku protiv Turaka u 19. veku.

Orvel je smatrao da je svest ona ključna ljudskost koja nam daje snagu da se pobunimo.

Svest ne smemo gušiti praznim floskulama i samoobmanjivati se da će nas izgraditi oni koji nas ruše.

Ne smemo se ni bojati za budućnost, jer nema ničeg lepšeg od budućnosti koju stvaramo mi, a ne koju nam nameću drugi.

U Srbiji ima više nego dovoljno sposobnih ljudi da vode državu ka pravom putu, onom koji će donositi korist svim građanima Srbije.

Oni moraju da izađu iz stidljive svakodnevne monotonije i budu hrabri da čine izvanredna dela!

Imamo alternativu, imamo snagu, treba nam volja!

Građani, ovo nije borba za neku ideologiju, ovo je borba za goli opstanak i slobodu!

Revolucija mora da se desi u nama i ako ustanemo zajedno, kao jedan, možemo da pobedimo!

5. oktobra 2000. godine se nije desila naša revolucija - naša revolucija TEK DOLAZI!

A da je Džeferson živ, mislim da znam na čijoj bi strani bio.

Кратко упутство - водич за приватност

Чега се тачно бојимо  ?

Основна дефиниција: могућност глобалног и потпуног надзора где је конкретан циљ стварање глобалног опортунистичког друштва прихватљивог за владајућу мањинску и повлашћену заједницу.

Боримо се против: електронског праћења, злоупотребе система база података, злоупотребе биометрије, искоришћавања личних и приватних података у сврху криминала, дискриминације па и физичке безбедности, тоталитарне власти и ултимативног система понашања.

 Примери:

Велика Британија је одбила биометријска документа и има једну од најјачих кампања против ултимативно-централизваних база података грађана. Европске земље Немачка, Аустрија и Француска су без компромисно одбиле све протоколе који воде ка глобалном надзру, Аустралија има једну од најјачих агенција за анализу електронских система, Шведска, Норвешка и Финска су у старту одбиле биометријске стандарде.

Зашто је овакав систем неприхватљив ?

 зато што обичан грађанин губи приватност,

зато што је по том систему крив док се не докаже супротно,

зато што неминовно постаје доживотни опортуниста,

зато што је Србија експериментални полигон,

зато што овакви системи немају везе са тероризмом,

зато што је приватност свих грађана Србије загарантована Уставом,

зато што нам се намећу ултимативни системи без алтернативе,

 зато што за већину система не постоји рационални разлог за примену,

зато што овим друштво не напредује него назадује.

Српска јавност је веома мало информисана и стварним проблемима електронског надзора.

Док медији пласирају информације о побољшаним бирократским сервисима, намећу нам се идеје о универзалним дигиталним документима.

На изглед, ненаметљивом заменом старих докумената новим - електронским, држава ствара подлогу за прихватање једног универзалног “свевидећег” документа који ће означити почетак новог контролисаног друштва (под демократским условима).

 Не противимо се чиповима на документима ради заштите од фалсификовања, противимо се ултимативном притиску и недостатку алтернативе као и процедурама које нас присиљавају да се понашамо према прецизно утврђеним нормама.

“Експеримент Србија” ће трајати док ми као грађани пристајемо на то.

У закључку, не бојимо се технолошког прогреса већ једног ултимативног и свеобухватног електронског уређења.

“Код компјутера никада нећемо наћи пресликан начин понашања људског рода, у коме се ради остваривања својих интереса, угрожавају туђи.

Машине су зависне искључиво од човека: колико он хуманости или суровости из своје главе у њих унесе као свој залог, толико наследство ће добити.

Борис Тадић-најгори ђак Слобе Милошевића

Потпредседник Либерално-демократске странке (ЛДП) Ненад Прокић, најближи сарадник лидера тог покрета Чедомира Јовановића, изјавио је почетком новембра 2005. године, на оснивачкој скупштини ЛДП-а, да ће Србија бити модерна европска држава, “са Србима или без њих”.

 Застрашујућа изјава која је у време изрицања протумачена као ноторна глупост, будалаштина, патолошки израз мржње према једном народу, бесмислица…

Пет година касније сведоци смо реализације и тог најневероватнијег сценарија; режим у Србији иде путем који је најавио Ненад Прокић.

Влада Бориса Тадића води рат против сопственог народа.

Овакав закључак многима је изгледао бесмислен све до викенда иза нас, до тзв. Параде поноса у Београду.

Након тога ствари стоје другачије.

Наравно, страшно је што је повређено више од 150 полицајаца, нешто мање демонстраната, што је стотину младића завршило иза решетака, што је Београд претрпео штету од најмање милион евра… али је најстрашније оно што је радила и ради власт у Београду ових дана.

Режим се понаша као да Срби не постоје.

 Као да нико ништа не мисли, нити има право да мисли.

Осим Бориса Тадића и његових маркетиншких стручњака (бивших тамбураша из групе “Идоли”) који му седе на канабету и смишљају “трикове” од којих Србија грца и тоне све дубље.

Пад Слободана Милошевића почео је онога тренутка када је он (сам или под нечијим утицајем, свеједно) престао да уважава мишљење народа.

Посебно када је то мишљење било другачије од његовог.

Пети октобар, можда је то неко заборавио, последица је Милошевићевог одбијања да прихвати резултате септембарских избора, а ти резултати су опет последица Милошевићеве крађе на локалним изборима 1996. године.

Против воље народа може се једно време али се не може све време.

Тадић то не схвата, понаша се као Милошевић.

 То је особина лоших ђака.

У свим истраживањима проведеним уочи геј параде више од 90 посто грађана Србије изјаснило се против те манифестације.

 Нешто мање од 70 посто Срба има став да је хомосексуализам болест.

Све безбедносне процене говориле су да у случају организовања геј параде може доћи до великих сукоба на улицама Београда.

 И то је речено председнику Србије.

Упркос свему томе, режим Бориса Тадића одобрио је и организовао шетњу хомосексуалаца и лезбијки по центру Београда.

 Још по нечему Борис Тадић неодољиво подсећа на Милошевића; у контроли медија.

 Никада Србија, од увођења вишестраначја, није имала медије оданије режиму.

 Све је, или готово све, под контролом.

Ту и тамо понеко светло у мраку, али далеко је то од неопходног за постојање слободне и демократске Србије.

Остало је још само да се реализује последња фаза идеје Ненада Прокића; да Срби напусте Србију, или да изумру, а уместо њих српске кабадахије на власти - уз помоћ Европе, наравно - већ ће пронаћи неки резервни народ.

Влада Србије и ЕУ силовали српски народ

 Влада одговорна за насиље

 Биланс геј срама 10. октобра 2010

 Сексуални чин без одобрења је силовање, а управо то се догодило Србији и српском народу 10. октобра 2010. године.

Најављена геј парада уз подршку Владе Србије и ЕУ, односно силовање Србије, претворило се, како је и очекивано у улични рат.

Организовање геј параде у Србији, је исто што и организовање свињокоља у центру Техерана - безумље и провокација насупрот основним друштвеним вредностима!

Борис Тадић и Цветковићева Влада Србије су подржали геј параду и нису хтели да је откажу упркос бројним упозорењима и безбедносним проценама - стога они и сносе главну одговорност за насиље које је ескалирало 10. октобра.

Коришћени су гумени меткови, а парада је по писању дневног листа Прес државу коштала најмање 12 милиона динара - тај новац је узет грађанима Србије из државног буџета.

Геј парада је показала да државне установе делују против добробити народа и националног интереса по налогу ЕУ и САД.

Страдали су озбиљно 10. октобра полицајци и омладина ради политичких поена Демократске странке (и њених савезника) и ради доказивања послушности Бриселу, а такође и ради задовољења перверзних идеја гејева.

Геј парада је претходница ЕУ, она је један од услова које Србија испуњава ради кандидатуре за чланство у несрећној ЕУ.

Многи учесници злокобне параде нису били део српске ЛБГТ популације, већ странци доведени како би се "напумпао број" и како би се створио привид бројности геј полулације; такође многи учесници нису геј већ су плаћени активисти који промовишу идеологију хомосексуализма.

Гејеви не траже права, већ власт, што се могло видети по припремама параде, по узурпацији и срамном стављању државних установа на располагање геј лобију (који је један од најјачих у ЕУ), а и по маршрути поред највиших правосудних установа, министарстава и Владе Србије.

Геј лоби често своје неистомишљенике назива фашистима, чиме доказује своју патолошку природу, искључивост и нетрпељивост, односно примитивизам, а тиме се понижава и вређа већина грађана Србије, који су конзервативног васпитања за европске појмове.

 Треба приметити да је припрема геј параде довела до експанзије неонацизма и да је јавно наступање ЛБГТ организација доливање уља на ватру неонацизма, који се храни оваквим појавама, односно њиховим агресивним гушењем.

Геј покрет и неонацизам су две неприхватљиве крајности, ако је (исправно) забрањен марш неонациста, требало је забранити и геј параду.

 Борис Тадић није држава, Тадић није Србија.

Важно је да се подсетимо ове истине, због ружне и диктаторске Тадићеве особине да се поистовећује са државом и да своје личне ставове проглашава за националне, тиме озбиљно прекорачујући своја овлашћења и не поштујући вољу народа.

Тадић и други властодршци су покушали да нереде од 10. октобра (за које су одговорни), представе као напад вандала, хулигана на државу, а заправо ради се о томе да су делови државне власти са геј покретима уз подршку ЕУ напали омладину Србије, којој није био циљ да руши своју државу нити да се сукоби са полицијом, већ да се сачувају част и достојанство престонице.

Подсетићемо властодршце да без народа нема државе - власт без подршке народа је репресивни апарат, а не држава!

Геј парада је смишљена провокација насиља, безбедносне експертске процене су јасно указивале на то да ће неколико хиљада, претежно младих људи, изаћи на улице да спречи геј параду, која по њима (и многим другима који се нису појавили на улици) урушава главне стубове националне културе, породице, вероисповедања и јавног морала.

Док је између 5 и 7 хиљада полицајаца обезбеђивало анти-државну манифестацију у Београду, истовремено није одржан, због забране, државотворни скуп "Нови Пазар је Србија" најављен истог дана у Новом Пазару!

Овим безумним одлукама државног врха Србија је осрамоћена и понижена, угрожен је територијални интегритет, дато је зелено светло сепаратизму и тероризму у Рашкој, нарушен углед Србије у свету, итд.

Након нереда, државни секретар Министарства правде Хомен, изјавио је да ће "одговор државе бити језив"!

Ова изјава запрепастила је и уплашила многе грађане Србије и подсетила нас на најмрачније периоде нацистичке окупације и комунистичког тоталитаризма.

Уместо да спрема "језив одговор" углавном малолетницима врелог темперамента, властодршцима би било боље да деци и младима обезбеде:

здравствену заштиту,

њиховим родитељима који их издржавају запослење,

спортске терене,

мање коцкарница и кладионица,

културни и образовни програм на ТВ уместо примитивних "риелити" програма,

ригорознију контролу продаје алкохола малолетницима,

 улице без дроге,

не-уништавање зелених и спортских површина ради изградње паркинга и супер маркета,

мање корупције и незаслужене друштвене неједнакости,

мање неправедног раслојавања и заустављање пропасти средње класе,

мање абортуса,

итд.

Развијено друштво се може остварити једино сарадњом и дијалогом омладине и власти, а не охолошћу, приморавањем, једностраношћу, аргументом подигнутог пендрека и сукобима који долазе до границе уличног рата.

Понашање власти би се могло описати речима: Ми смо добри, него народ не ваља.

Без конструктивне, позитивне самокритичности, неће бити напретка.

Октобар све скупљи

Трговци и произвођачи најављују нови талас повећања цена.

Раст цена до 15 одсто за: кондиторе, пића, уље…

 Талас поскупљења, започет летос, судећи према најавама трговаца и произвођача, прелива се и у октобар.

Најављен је нови раст цена слаткиша, детерџената и пића, али и појединих врста млека, млечних прерађевина, уља, зачина, од три до 15 одсто.

Нови ценовници стигли су у водеће трговинске ланце “Делта макси”, “Меркатор”, “Универекспорт”, али и у поједине мање трговине.

РЕКОРД

Поједине основне намирнице поскупеле су од летос већ неколико пута.

Свакако рекорд држе млеко и млечни производи, као и јестиво уље.

У овом периоду осетно је поскупело и свеже месо, брашно, шећер.

За два до три одсто у појединим трговинама поскупеле су већ неке кисело млечне прерађевине, сиреви и млечни намази из “Имлека”, “Силба”, “Сомболеда”…

Крајем недеље примениће се и нови ценовник Шабачке млекаре.

 А, разлог како наводе је повећање цена сировина.

Нове цене, кажу трговци, најављене су и за дечју храну, маргарине, слаткише, пиво, жестока пића, детерџенте и кућни текстил.

За око 15 одсто скупље је уље из “Дијаманта”, али ваља нагласити да је за разлику од других уљара, ова фабрика одолевала са нижим ценама, литар уља коштао 121 динар, да би сада цена премашила 141 динар.

 -Најављен је нови ценовник и из “Апатинске пиваре” од три одсто, који ће бити примењен крајем месеца - кажу трговци а разлог је кретање курса.- “Бамби” је, због скупљих сировина најавио раст цена од три до седам одсто за следећи месец.

И без нових поскупљења раст потрошачких цена је достигао горњу стопу пројектоване инфлације за ову годину од осам одсто.

А плате ?  Оне су нам као " Титаник ", тону као и држава, све дубље и дубље ...

Социолози: Насиље због „Параде поноса“ тек увод у веће немире

Вандализам и насиље око 6.000 хулигана на дан „Параде поноса“ само су увод у нове демонстрације и разарања, сматрају познати српски социолози.

Србија ће тек да пламти!

Милан Николић, директор Центра за проучавање алтернатива, такође опомиње да велико незадовољство народа може да доведе до појаве грчког сценарија код нас.

 -У народу влада велико социјално и економско незадовољство!

Плате су мање него икада, а сиромашних има све више.

У Србији је данас скоро подједнак број запослених и незапослених - објашњава Николић.

Насилни сценарио неће одговарати влади Мирка Цветковића јер се побринула да „Парада поноса“ буде одржана због притисака из Брисела, а онда је у свет послата слика која нам неће помоћи у добијању кандидатуре за чланство у ЕУ.

Известилац Европског парламента за Србију Јелко Кацин оценио је да је послата лоша порука, која може негативно да утиче на одлуку Холандије о даљем напретку Србије на путу ка ЕУ.

Дарко Трифуновић, професор Факултета безбедности, каже да је организатор највећи кривац за прекјучерашње нереде.

-Видели смо да је министар Светозар Чиплић отворио ту манифестацију, што значи да је власт организовала геј параду.

Нереди су само увод у веће социјалне немире, а паљење седишта ДС-а носи поруку - каже Трифуновић.

Он тврди да је полиција имала процену да ће да дође до насиља.

-Манифестација је могла да се дислоцира из центра града, рецимо на Ушће, где не би страдале радње и лакше би се контролисала маса.

Ако су геј организације инсистирале да буду у центру града, требало је да ангажују приватне агенције за обезбеђење лица и објеката.

Ако неко нешто организује, мора и да плати.

Полиција има контакте и с навијачима и с вођама десничарских организација и могли су да „нађу неки компромис“.

Неко у власти је ово хтео да би скренуо пажњу с правих проблема, а то је што људи једва преживљавају - каже Трифуновић, који је био ангажован за безбедносне процене на Олимпијади у Пекингу и Мондијалу у Јужној Африци.

Да је полиција могла да делује превентивно показује и случај вође „Образа“ Младена Обрадовића, код кога је пронађен списак организатора демонстрација.

Пропуст је то што је ухапшен тек када је све било организовано, а не пре тога.

Члан редакције „Двери српске“ Владан Глишић подсећа да је та организација дан раније позвала власт да откаже „Параду поноса“.

 -Сигнализирали смо да то неће моћи да се контролише и због тога је режим највише крив.

Беда овог режима је то што организовање ове параде уопште није формални услов за улазак у ЕУ, већ хир геј лобија у Бриселу који ми беспоговорно испуњавамо - каже Глишић.

Американци хвале власти у Београду! Амбасада САД у Београду саопштила је да поздравља „професионализам и уздржаност коју су МУП, полицијске службе и градске власти показале 10. октобра омогућавајући да учесници ‚Параде поноса‘ буду потпуно безбедни током догађаја“.

 -Снажно осуђујемо све насилничке акције почињене по читавом граду и позивамо да се починиоци приведу правди.

 Учесници „Параде поноса“ уживају иста права изражавања, окупљања и слободе од било какве дискриминације као и сви други грађани Србије и охрабрени смо чињеницом да им је омогућено да уживају та права - саопштила је Амбасада САД.

Парада поноса више повод него узрок демонстрација

Изјава, да ће Србија обезбедити остваривање људских права за све грађане без обзира на њихову различитост, није спорна јер је гарантована чланом 22. Устава.

Пре неки дан су заиста чињена дела која су прекршајно и/или кривично санкционисана, као што су била санкционисана и дешавања Петог октобра 2000. године.

Држава заиста може предузети драстичне мере против демонстраната како је јуче запретио Слободан Хомен, државни секретар у Министарству правде.

Посебно, након речи, да су јучерашња догађања напад на државу.

Какве мере ће бити предузете зависи од тога да ли се жели уклонити узрок или последица, односно, да ли се желе испунити обећања дата од 5. 10. 2000. године до данас.

Чак и ако се жели примена драстичних казни, суд ће приликом изрицања казни морати да утврђује олакшавајуће или отежавајуће околности, посебно јер се ради о лицима старости од 15-20 година.

Не треба заборавити да су скоро сви изгредници рођени у тренутку распада СФРЈ и да су детињство провели у десетогодишњој међународној сатанизацији и изолацији Србије.

У таквој ситуацији, да би својој деци обезбедили бољу будућност, а „полазећи од обећања Хомена и других функционера Отпора, Коалиције заједно итд., родитељи демонстраната побунили су се петог октобра 2000. године.

Том приликом разрушили су Београд, запалили су Народну Скупштину и РТС како би партијски функционери ДС-а и других странака, преко кризних штабова заузели НБЈ, Царину и сва предузећа у Србији.

Том приликом учесницима демонстрација обећана је светлија будућност, гарантовано је испуњење „Уговора са народном“, обећано је скоро чланство у ЕУ ( најкасније до 2006 год. ), обећана је већа запосленост, бољи стандард и сл.

Грађани су поверовали да ће нова власт, пре изједначавања веза лица истог пола са браком мушкарца и жене, остварити основна људска права из члана 60. Устава – а то је право на рад.

 Том приликом, својој малој деци, односно „хулиганима“ и изгредницима, коју су управо тог октобра 2000. године водили у обданиште или уписивали у први разред основне школе, објашњавали су своју борбу жељом да управо они живе боље.

Сада, десет година касније, ако изузмемо припаднике власти, родитељи су отпуштени, деца су завршила средњу школу, немају нити ће икада имати запослење и једина гарантована будућност им је дрога, алкохол, кладионице, тумарање и окупљање на улицама, стадионима и сл.

У ситуацији безнађа и изневерених очекивања, након десет година, власт примењује драстичне репресивне мере према тој деци и то под притиском из иностранства јер жели да насилно промени менталитет народа и да примени права забрањена Уставом и Законом о породичним односима у Србији, а то је изједначавање веза лица истог пола са браком мушкарца и жена.

Бес, безизлазност, прихватања одговорности за геноцид, прихватање одвајања дела територије, свакодневне уцене и понижавања из иностранства, енормно богаћење појединаца и сл. вероватни су узрок јучерашњих догађања, а Парада поноса, утакмица, „Урош“ и сл. само су поводи за изливање тог беса.

Није тешко износити салве допунских оптужби на рачун демонстраната: да су били пијани, да су били дрогирани, да су чак и пуцали на зграду ДС у којој се налазила трудница, да су уништили мамограф са натписом Б92 и сл.

Овакве оптужбе и претње драстичним казнама, посебно од стране оних који су уз помоћ страних земаља организовали „пети октобар“ и који већ десет година несметано владају Србијом, тешко да ће уклонити узроке незадовољства, посебно у предизборној кампањи која је почела уз помоћ кордона полиције.

Недељна „Парада поноса“, која је више повод него узрок демонстрација, више је била у функцији бољег позиционирања како би се вршио притисак да се измене прописи у циљу изједначавања веза лица истог пола са браком мушкарца и жене.

Сада већ као професионалци и дугогодишњи политичари, знали сте или сте могли знати, да ће одобравање јучерашње Параде угрозити јавни ред и мир и на тај начин прихватили сте ризик и одговорност за настале последице.

Када те ФАШИСТИ називају фашистом

„Солидарношћу против фашизма“ писало је 10.10.2010. на транспаренту у парку у облику кукастог крста.

Можда га је носио баш Франк фан Дален, холандски педофил и подвођач деце, монструм оптужен да је „16-минус“ чамце са малолетницима, који захваљујући њему учествују у амстердамским геј-флотилама, користио као „самопослуге“ за задовољавање својих под-животињских нагона.

Јер, он је био један од промотера, један од почасних гостију којима се недељна парада обешчашћивања Београда поносила.

 „Доле фашисти“ скандирано је из парка Мањеж, под заштитом вишеструких прстенова српске полиције, коју плаћамо, очигледно, да брани увезену педофилију, а не Косово, или бар децу од дроге на београдским улицама.

 „Солидарност против фашиста“ је међу првима пружио Министар одбране, избијајући накратко из кабинета НАТО-„пацифиста“ који, разарајући Ирак и Авганистан, не знају којој земљи следећој да посвете своју пуну хуманистичку нежност. Заједно са америчком амбасадорком, савезницом шиптарских нарко-демократа, људских праваша и поборника слободне трговине људским органима.

 Пита се београдски градоначелник, да ли родитељи деце која се туку са специјалцима – који штите холандске педофиле и пљување по народу који је крв пропљувао против германског и англо-америчког фашизма у прошлом и овом веку – да ли ти родитељи знају где су им деца тог дана. То би требало да буде прекор. Можда су и знали и, између два зла, бирали оно мање, где им се деца данас боре против фан Далена, да њему и сличнима сутра и она не би служила као „самопослуга“, као „европски“ данак у крви и дечијим душама.

 Знали су тачно кога су довели у град, да га обешчашћују и још пљују по његовим житељима.

 И штитили су га.

С ким си, онакав си.

И ко зна колико их је ту још било са фан Даленовим склоностима.

Да ли их они који су га позвали, који су, попут Министра за људска права, били обавештени још пре параде о томе ко је фан Дален, не деле? Нека докажу – исто онако као што Србија треба да докаже да се Ратко Младић у њој не крије.

И да питамо Елиота Неса-приправника, Тому Зорића, пошто прети малолетницима који бране Београд од педофила казнама од 8 година затвора, да питамо Хомена који, у стилу Хомеинија, прети „језивом“ реакцијом државе – колика је казна за промовисање холандских педофила и њихових вредности по Србији?

Ако присуство фан Далена не вређа јавни морал и ствара основу за забрану параде, онако како су на основу Устава Србије (којег, узгред, председник Србије крши сваког секунда сваког дана) то тражиле Двери, да ли онда ишта може да га вређа?

Или је то заправо та кључна „европска вредност“ коју желе да нам свима продају, кријући се иза претприступних фондова?

Да јавни морал уопште не постоји, да нема црвене линије испод које је нешто, попут уништавања дечијих душа, неприхватљиво?

Сазнаћемо.

Ничија није горела до зоре.

Чак ни документација Демократске странке.

Каже председник Србије да је напад на полицију напад на државу.

А шта је онда „поносни“ транспарент на којем пише „Смрт држави“?

Било би ненормално да је 10.10.2010. Београд остао тих и равнодушан на оно што му се сервирало.

И то, према најавама – тек као предјело.

Питају се – откуд толика мржња и бес на улицама. Питају се они који штите педофиле а забрањују скупове Срба у Новом Пазару истог дана. Питају се, а знају.

-раднике које сте отпустили и оставили без хлеба и наде у транзицији, а њихове фабрике упропастили или продали странцима;

-труднице којима смањујете примања у најосетљивијем психофизичком тренутку;

-сељаке које уништавате увозом и одсуством субвенција државе;

-избеглице на које сте заборавили и за чији окупирани завичај не хајете;

-ратне војне инвалиде чију борбу и жртву вређате и понижавате;

-студенте, од чијег стандарда одвајате за организацију геј журки;

-омладину која неће да скандира издаји Србије;

-православне и остале вернике традиционалних верских заједница који јавно промовисање хомосексулизма сматрају вређањем јавног морала;

-политичке противнике свих врста који не подржавају ваш погибељан пут у Европску Унију по сваку цену.

Ви, којима је посао да промовишете хомосексуализам,

Ви, који сте жртвовали српске полицајце због уцена комесара Европске уније,

Ви, који сте устали против већинске Србије и прекршили вољу народа,

Ви, који сте поново понизили српски народ,

Ухапсите све нас који имамо другачије мишљење од вас!

А потом у билатералним југоносталгичарским договорима са својим пријатељима, са којима сте опуштено прешли преко Јасеновца и Олује, отворите поново Голи Оток и тако по узору на вашег духовног оца Јосипа Броза крените у нови обрачун са непослушним Србима.

Да то можда није све време била поента организације геј параде? Да бисте ухапсили Србију пред долазак Хилари Клинтон са којом се спремате да договорите даље поразе српског народа и државе?

Упутство за употребу Породичне шетње

Драги наши шетачи, у складу са основним идејама Породичне шетње, унапред Вас молимо:

-за радосну, достојанствену шетњу, којом ћемо показати слику будућности у какву верујемо

-да ставимо ОСМЕХ НА ЛИЦЕ и РАДОСТ У СРЦЕ и покажемо свима да је породична Србија здрава Србија

 -за пристојност сваке врсте, будући на велики број деце који очекујемо

 -да на шетњи не буде скандирања, вређања, позивања на насиље према било коме и било када

 -молимо да не носите политичко

 – страначка обележја било какве врсте и спречите поделе које су тог дана непотребне и недопустиве.

Желимо да ова шетња буде заједничка свим грађанима Србије, и, најважније, да буде отворена према деци.

Посебно је јасно какве вредности промовишемо Породичном шетњом и зато скрећемо пажњу припадницима ЛГБТ популације да не долазе и не настављју са својим провокацијама у том контексту, јер ни ми не желимо да провоцирамо.

Агресија нарочито није део традиционалних вредности.

Уколико желимо да наш одговор на савремене претње породици буде адекватан, морамо бити цивилизовани.

НЕКА ШЕТЊА БУДЕ ПО МЕРИ ПОРОДИЦЕ

Звоно-звечка као симбол протеста породичних људи и Породичне шетње

Време је да зазвонимо на узбуну!

Покренимо себе и своју породицу и пријатеље!

Субота, 9. октобра у 13 часова на Студентском платоу у Београду!

Пошаљите ову поруку свима које познајете!

Понесите у суботу звончиће и звечке да звонимо на узбуну и београдске улице обојимо музиком омиљене дечје играчке!

**Снага породице јача је од сваке силе! **

Покажимо снагу породице!

Тадићу, Србија неће геј параду!

 Према истраживањима, око 80% народа у Србији на жели геј параду.

Поставља се легитимно питање: чију вољу овај режим испуњава и чијим новцем располаже?

Анализирањем истраживања које је спровео ЦЕСИД (Центар за слободне изборе и демократију) за ЛГБТ организацију, прво 2008. године а поново ове 2010, око 80% грађана у Србији сматра да геј парада не треба да се одржи у нашој земљи. С обзиром да је ово истраживање извршила до сада доказана „независна“ жута агенција, а са средствима које је обезбедио Запад, не треба сумњати у његову веродостојност.

Шта је хомосексуалност Према СОЗ-у (Светска здравствена организација), хомосексуалност се сматрала болешћу све до 1990. када је проглашена за сексуално опредељење. Међутим, и поред ове одлуке СОЗ-а, велики број медицинских радника и психијатара и даље је сматра болешћу, односно обликом девијантности. Према Цркви, хомосексуалност представља смртни грех. Мешавину оба ова става или један од њих прихвата већи део светске популације.

 Што се тиче стања у Србији, оно се не разликује битно од других земаља у свету. 67% становника сматра да је хомосексуалност као болест постојала одвајкада, док се 11% не слаже са овим тврдњама. Чак 67% грађана Србије сматра да је хомосексуалност болест, док се само 18% противи овој тврдњи. Овај податак јасно говори да се народ у Србији не слаже са тврдњама СЗО-а да је хомосексуалност сексуално опредељење.

Искључива је при том тврдња да српски народ овако размишља услед необразованости, јер је чак 79% испитаника завршило факултет, вишу или средњу школу.

Да српски народ није хомофобичан, говори податак да 52% грађана Србије сматра да хомосексуалце треба третирати као и остале људе.

Хомосексуалност и друштво 67% грађана Србије сматра да свако има право на сексуално опредељење, док је 11% против овога.

Чак 56% становништва сматра да је идеологија хомосексуалности штетна за друштво, док се 24% се не слаже са овим.

58% грађана Србије нема ништа против хомосексуалаца док они своју сексуалност држе у оквиру своје приватности, 21% се не слаже са овим.

Хомосексуалност и породица Хомосексуалци нису способни да са свијим хомосексуалним партнерима остваре репродукцију, што представља највећи проблем у којем се сукобљавају породица као традицонална вредност која представља основну ћелију сваког друштва и идологија хомосексуализма.

Режим не мисли тако, па финансирајући пропагирање хомосексуалности, ускоро планира да покрене и питање бракова и усвајуње деце од стране гејева.

Став за очување породице и породичних вредности подржава и велики број грађана Србије. Наиме, чак 72% грађана сматра да не треба дозволити брак између истополних особа, док је за брак 10%.

Што се тиче усвајања деце, број грађана који се противи овоме је чак 79%, док само 8% сматра да би требало омогуђити усвајања деце!

Хомосексуалци и право Да хомосексуалци нису угрожени у Србији говори податак да не постоји ниједна иституција у којој они не могу да остваре своја права и потребе.

До скоро једина институција у којој хомосексуалци нису прихваћени била је војска.

Међутим, режимска политика је против воље грађана омогућила хомосексуалцима да служе војску тако да хомосексуалци уживају сва права као и сви други грађани у овој држави. Можда већа, али никако мања!

Напоменимо да је око 1.500.000 грађана незапослено, док је око 700.000 грађана сиромашно, а да се истовремено плаћа 5.000 полицајаца за заштиту геј параде.

Такође, када је Брис Татон страдао прошле године цела дражава се ангажовала на том случају што је за похвалу, међутим, у следећем случају, показала је да не мари за своје грађане.

Уочи утакмуце Андрлехт – Партизан, усред „најхуманијег“ града на свету - Брисела, скоро на смрт је претучен један навијач Партизана док је другом избијено око! На ово наша држава ћути!

Као и на то да Срби свакодневно трпе физичке нападе на Косову и Метохији!

Да хомососексуалци нису угрожени за разлику од српског народа сматрају и грађани - 15% сматра да су хомосексуалци у Србији угрожени док се 62% не слаже са овим ставом.

Хомосексуалци, медији и невладине организације Свесни смо да у данашње време медији и НВО сектор представљају највеће заговорнике идеологије хомосексуализма.

Медији кроз филмски и серијски програм све чешће провлаче елементе ове идеологије. Оваква програмска политика доводи до површности, што доприноси бржем и лакшем растурању бракова и све се ређем одлучивању за рађање деце.

Бројне НВО организације су финансиране са Запада, и представљају главне лобисте за улазак Србије у НАТО.

Истовремено, све оне представљају главне борце против традиционалних породичних и друштвених вредности.

Режим, наравно, одобрава рад оваквих организација, зато што и сам спроводи такву политику.

Тако нпр. дозвољава се рад организацији чија председница признаје „државу“ Косово, лупа шамаре по центру Београда људима који су на Космету избули децу…

Од свих институција, државних и недржавних, грађани Србије сматрају да невладине организације заједно са медијима представљају највеће заговорнике хомосексуализма (приближно 60%), док став о воме нема чак 25% грађана (све остале институције су у овиру осталих 15%).

Геј парада У земљи где:

 -1. 500. 000 грађана нема посао

 -700. 000 грађана је сиромашно

 -не постоји заштита породице

-се уништава војска, здравство, школство…

-власт не мари за Србе на Косову и Метохији и Црној Гори

-режим продаје све виталне ресурсе -

…има још минимум хиљаду разлога Геј парада је заиста најнепотребнија тема о којој бисмо дискутовали.

Тако сматрају и грађани Србије:

 око 80% грађана је против геј параде, геј организације су сакупиле свега 2.000 потписа за одржавање параде.

Дакле, разлога да народ неће владине параде је безброј.

То ће и показати већина грађана Србије протестом 9. октобра у центру Београда!

Шта је права парада поноса ?

Када се ожениш, удаш, скућиш, добијеш децу, након 10-ак година устанеш ујутру за посао, погледаш кроз прозор и видиш своју како са децом из комшилука парадирајући ранчевима и свескама иду у школу ….

Е то је ПАРАДА ПОНОСА !!!!

Каква влада, таква и парада

Држава Србија у последње две године пропада и тоне огромном брзином. На наше очи слама се комплетан територијални, безбедносни, друштвени, економски, привредни, социјални, културни, државни и морални систем српског народа. Зато је ово крајњи тренутак да скренемо пажњу јавности са небитних промотера идеологије хомосексуализма, који служе само као још један у низу елемената за духовно урушавање Србије, и све снаге усмеримо ка спонзорима и покровитељима геј параде – актуелном режиму који је Србију довео до дна. Резултати овог режима су: одустајање од борбе за Косово и Метохију зарад илузије Европске Уније, НАТО-изација и сребренизација Србије, распродаја свих кључних привредних потенцијала, сепаратистичка регионализација и даље разбијање Србије, као и одсуство било какве културне политике заштите националног идентитета српског народа у Србији, региону и расејању, док је организација геј параде у Београду само морални печат на све претходно учињено.

Увиђајући ову сада већ јавну (не)моралну оријентацију читаве актуелне Владе Србије на челу са председником државе, остаје нам као једино да позовемо на свенародни отпор почевши од 10. октобра против не само актуелног режима већ комплетног друштвеног система у Србији.

Изузев новог провокативног мамца да се лице Србије поново представи свету као злочиначко, насилно, фашистичко и ксенофобично, најављена геј парада нема другог смисла. Њену позадину која доноси промоцију идеологије хомосексуализма, симболичко освајање престонице, потоње ширење у све поре друштва и дефинитивни обрачун са породичним вредностима - одавно смо разоткрили. То као хришћани и Срби нећемо и не смемо дозволити. Међутим, то сада није оно најбитније. Најбитније је скренути пажњу свих нас са наметнуте теме геј параде као нове шансе за прогоне изнутра и оцрњивање споља и усмерити је на режим и систем који нас је довео до геј параде и њен је отворени покровитељ и спонзор. Наша крилатица гласи: „Каква влада – таква и парада!” Ако геј парада може да послужи томе да се коначно суочимо са режимом и комплетним системом који иза њега стоји – онда је она дошла у прави час.

Можемо ли одбранити Косово и Метохију ако не одбранимо Београд? Сва постојећа политичка, социјална, културна и друга народна незадовољства сусрећу се у једној моралној тачки која нам је неопходна за стварање широког покрета отпора против система који нас је разорио по свим нивоима. Зато је 10. октобар дан за почетак антирежимских интеграција у Србији, и то свих оних појединаца, група и организација које су против система који нас понижава као породичне људе, слободне грађане и родољубе.

Сматрамо да нема другог избора изузев ући у директну и организовану заједничку борбу за слом режима који организује ову срамну параду. Зато ћемо 10. октобра подржати све грађане који ће на одлучан и ненасилан начин исказати свој протест и придружити се народној вољи која ће имати шта да каже о актуелном режиму и систему који су постали нехумани, антинационални, неморални и антисоцијални

Хоће да униште наше породице

Радован Тврдишић, председавајући Управног одбора Српског сабора Двери, у интервјуу за нови број ПЕЧАТ-а говори о борби за очување породичних вредности и разлозима због којих треба забранити одржавање геј параде.

Велика прашина која се у последње време диже у јавности око геј параде открила је и оне који се оштро супротстављају овој манифестацији, али и актуелном режиму у Србији који је организује уз претње применом силе против потенцијалних демонстраната.

Водећи противник геј параде у овом часу је Српски сабор Двери који је за свој апел против дискриминације и за поштовање породичних вредности и заједница добио потписе више од 70 угледних јавних личности и преко 50 патриотских организација.

Двери најављују свој протест и породичну шетњу у Београду за 9. октобар, дан пре одржавања геј параде под слоганом ПОРОДИЧНИ ЉУДИ ЗА ОДБРАНУ ПОРОДИЦЕ И ОТКАЗИВАЊЕ ГЕЈ ПАРАДЕ.

Тим поводом разговарали смо са Радованом Тврдишићем, председавајућим Управног одбора Српског сабора Двери.

Очекујете ли да ће вас опет етикетирати као екстремисте и клерофашисте?

Сво време смо се у оваквом јавном раду суочавали са медијским етикетирњима, подметањима, док смо са јачањем нашег утицаја ушли у фазу скоро потпуног прећуткивања, чиме су домаћи властодршци а страни послушници још једном потврдили да у данашњој Србији постоји идеолошка сегрегација. Дакле, имамо бројчано мизеран али медијски свеприсутни и арбитражно тоталитаран НВО западних влада који се понаша као строги учитељ нашег „заосталог и примитиног народа” и постоји неупоредиво масовнији али у медијском смислу тајни и забрањени патриотски НВО сектор. Разуме се да наша врста НВО активизма дефинитивно не одговара онима који под притиском ММФ смањују плате породиљама, ограничавају средства за улагање у развој пољопривреде, редукују помоћ угроженима у елементарним непогодама, а истовремено улажу огромне и притом „наше новце” на промоцију идеологије хомосексуализма. Али када неко ко шаље 5000 полицајаца ради заштите геј промотера (и притом не користи дипломатски простор који по слову резолуције 1244 Савета безбедности УН има за слање до 1000 припадниак снага безбедности на Косово и Метохију) каже за вас који организујете Породичну шетњу да сте екстремиста и клерофашиста - ето правог маркетинга да нас на протестима против овог режима буде што више. После свега што се нашем народу дешава, страшних пораза које смо у последњим годинама доживели, потпуно нам је свеједно да ли ће гомила купљених медија, агената и политичара наставити да нас етикетира и (за сада само) медијски прогања. Двери су изразито антифашистичка организација, што је одлика свих српских патриота, и лажи против нас почињу саме себе да обесмишљавају.

У средишту ваших ставова су породица и породичне вредности. Може ли се нови концепт друштва поставити на породици као средишту система?

Када имате пред собом сурове чињенице које говоре да нас је сваке године мање за 30000 (један просечни град у Србији мање), да се сваке године у абортусима убије најмање пола Ниша (150.000 нерођене деце), да смо међу најстаријим становништвом на свету и да нам се рађа мање од једног детета по браку - онда је јасно да ако породицу не поставимо као носећи стуб онда будућег друштва неће ни бити. Када овим застрашујућим чињеницама придодамо водећа места у Европи по процентима наркомана, алкохоличара, оболелих од канцера, броју тоталитарних и деструктивних верских секти, схватићемо да се српска породица у овом тренутку налази у једној врсти необјављеног рата који је по последицама погубнији од свих претходних. За то време власт уместо да звони на узбуну и једном озбиљном популационом политиком мобилише и грађане и стручну јавност - као кључни проблем српског друштва намеће се монтирано неуважавање мањинских права. Овом локалном проблему треба додати и глобални контекст. Већ скоро цео век евроатланска империја осваја и окупира мале народе под маском борбе за људска права и демократију. Резултат тог маневра је чињеница да мали народи у евроатлантским интеграцијама имају много мање слободе, права и привредног развоја него што су имали када су били ван тих „интеграција“, када су имали суверене националне државе. Демократија данас у Европској Унији и САД је ишчезла и претворила се у пуку форму за лагану медијску манипулацију. Превара се састоји у томе што је цео концепт друштва постављен на принципу подилажења размаженом појединцу који је обичан потрошач и клон маркетиншких наметања система вредности, а продаје му се велика прича да је некакав важан грађанин. Двери се залажу за друштво у коме ће породица - и то традиционална и вишедетна - бити привилегована и у којој ће сви друштвени односи и процеси бити постављени тако да подстичу развој овакве породице. Ако је потребно ограничити индивидуална права зарад подршке породици, онда ћемо то и урадити кроз порески систем, кроз реформу медија, изборног процеса, радно-правног амбијента и модела привреде који ће бити пожељан… Све што у Србији буде против подршке традиционалној и вишедетној породици јесте наш непријатељ и против тога се боримо бескомпромисно.

Последњих дана износите врло оштре ставове против одржавања геј параде. Да ли се Двери залажу за дискриминацију хомосексуалаца?

Геј парада је класични облик манипулација са наводном борбом за права хомосексуалаца. Геј парада није чин против дискриминације већ само почетак низа потеза којим ће режим на крају системски да дискриминише све традиционално опредељене људе у Србији који чине већину овог друштва. Двери желе да постану громогласни глас те тихе већине. Али да би били њихови аутентични представници морамо да се супростављамо ненасилно и одлучно. Режимско понашање је толико штеточинско и антисоцијално када промовишу геј параду и омогућавају оружано марширање тих секташа (мислимо на ЛГБТ активисте а не на хомосексуалце) кроз Београд да то све честите људе у Србији провоцира. У народу који убрзано умире због беле куге и пада наталитета режим одваја огромна средстава отета од пореских обвезника да промовише онај модел сексуалног понашања који директно удара у темеље традиционалне вишедетне породице. А традиционална вишедетна породица је једина институција која може да обнови наш народ и подигне наталитет.

Позивате на миран протест и говорите да сте против насиља. Геј парада је свакако догађај високог ризика, како планирате да се ненасилно супротставите овом догађају?

Највећи број грађана Србије с гађењем размишља о геј паради и режиму који је организује. Али исто тако не оправдава насиље над онима који ће се наћи у тој колони срама. Посебна је прича коју можемо прочитати ових дана из више извора да режим спрема и медијско-полицијску замку за 10. октобар како би све своје противнике ставио у контекст негативног имиџа и потом лакше прогонио, забрањивао, цензурисао… Упркос томе, тиха и већинска Србија има право да има свог заступника по овом питању и Двери су осмислиле ненасилан, али одлучан протест против геј параде са јасним захтевом да је режим откаже. Прилика је да се 9. октобра саберу сви који су незадовољни овим режимом и желе да то искажу јавно. Сигурни смо да нас има много и да је време да се окупимо.

 Ваши представници говоре о „антирежимским интеграцијама“. Да ли је окупљање против геј параде почетак тога?

Протест против геј параде мора бити антирежимски а не само против ЛГБТ организација и активиста. Та парада није дан када ће се одлучити судбина нашег народа и овог режима, али јесте дан када може да се уради први корак на антирежимским интеграцијама које ће низом следећих корака на крају овај ненародни режим срушити, и, што је још много важније, понудити алтернативу. Двери желе да покрену антирежимске интеграције не само да би овај режим срушиле већ да радикално и до краја разоре евроатлантски систем који је у Србији већ одавно постављен. То је услов за слободу и развој Србије као земље српског народа.

Које су следеће акције Двери и како видите организацију у будућности?

Двери су организација која је под медијском блокадом режимских медија и под финансијским притиском пошто се финансирамо само од прилога нашег народа посебно осиромашеног у последње време. Као такви немамо много могућности да радимо све што смо досада радили већ ћемо морати да оскудна финансијска и медијска средства користимо тако да она најефикасније омогуће борбу против ненародног режима. Значи, много више уличних акција, много више солидарности са грађанима у протестима и штрајковима, много више манифестација на којима ћемо нудити алтернативна програмска решења конкретних друштвених проблема сагласно визији здравог и слободног друштва заснованог на породици као средишту заједнице. И, наравно, борба за то да се држава Србија врати у руке српског народа

• Почетна страна
• Архива
• Фасцикле
• Линкови

• ВРЕМЕ ЗА РЕВОЛУЦИЈУ И ПРОМЕНЕ ЈЕ САД !!!
• Кратко упутство - водич за приватност
• Борис Тадић-најгори ђак Слобе Милошевића
• Биланс геј срама 10. октобра 2010.
• ОКТОБАР СВЕ СКУПЉИ, ПЛАТЕ ЈОШ МАЊЕ, ДОКЛЕ ВИШЕ ?????
• Насиље због „Параде поноса“ тек увод у веће немире
• Парада поноса више повод него узрок демонстрација
• Када те ФАШИСТИ називају фашистом
• Ухапсите Србију ! Ухапсите другачије мишљење ! Ухапсите све нас !
• Упутство за употребу Породичне шетње

• Генерална [18]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom